Intervju: Aleksandra Stratimirović, programski direktor festivala ''Beograd svetlosti''
Na beogradskom festivalu svetla, većina programa je smeštena u otvorene javne prostore, tako da će Beograđani imati priliku da uživaju u brojnim svetlosnim instalacijama i muzičkom programu. Želimo da informisanjem što većeg broja ljudi podstaknemo podizanje nivoa kulture svetla u našoj sredini. Pozivamo sve zainteresovane da se pridruže i zanimljivim radionicama i seminaru i tako budu deo Beograda svetlosti ove godine...
***
Festival posvećen kulturi svetla -Beograd svetlosti, biće održan i ove godine, od 9. do 16. septembra, u organizaciji Kulturnog fronta. Na nekoliko lokacija u užem jezgru grada, već treću godinu za redom, eksperti, studenti, školarci, kao i celokupna javnost uživaće u novom, svetlošću obasjanom septembru. Beograđanima će se predstavitiumetnici i dizajneri iz Italije, Nemačke, Portugala, Francuske, Švedske, Austrije i Srbije, i to krozpet programskih celina - Sjaj iz mraka, Svetlucanje, Svetlosna gerila, Svetlosni detektivi iBudućnost je sjajna.
Kako je nastala ideja za festival, koja nova umetnička forma je predstavljena u Beogradu, kako radeBeogradski svetlosni detektivi, kako ih inspiriše Novi Beograd i fenomen svetla uopšte - za WAVE magazine govori inicijator i programski direktor festivala Beograd svetlosti 2010 - Aleksandra Stratimirović.
Najpre, odakle ideja za kulturu SVETLA? Beogradu se ništa slično do sada nije "desilo".
- Ideja za osnivanje ovakvog festivala došla je iz potrebe da se stvori jedna platforma za kreativnu razmenu i otvorenu diskusiju na temu svetla, osvetljenja, jedinstvenog svetlosnog identiteta Beograda. To je jedna veoma široka oblast, a priča obuhvata i umetnost, dizajn, arhitekturu i mnoge druge oblasti. Već od samog početka, primetili smo da postoji veliko interesovanje za ovu inicijativu.
Tako sam, nakon dugogodišnjeg iskustva i rada sa Međunarodnom grupom Svetlosnih detektiva (Transnational Lighting Detectives), rada sa studentima širom sveta i osnivanja ljubljanskog festivalaSvetlobna gverila, u saradnji sa Kulturnim frontom Beograd i Beogradskim svetlosnim detektivima, 2008. godine krenula u avanturu zvanu Beograd svetlosti.
Tri radionice biće održane od 9. do 16. septembra. Prva jeTehnike osvetljenja: rimejk scena. Šta je njena osnovna ideja?
- Cilj radionice jeupoznavanje polaznika sa tehnikom osvetljenja kroz praktičan rad na kreiranju svetlosnih scena. Rad polaznika se bazira na studiji svetlosti kao mediju za modelovanje, kreatoru emocija i vizuelnom prenosiocu poruka. Radiće se na postavljanju svetlosnih instrumenata sa ciljem reprodukovanja svetlosnog ambijenta na nekoj od poznatih filmskih ili slikarskih scena.
Uvodno predavanje na temu izvora svetlosti i tipova scenskih svetiljki održaće Svetislav Calić, dizajner svetla u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Mentor radionice je Nebojša Radivojević - dizajner svetla iz Beograda, takođe član Beogradskih svetlosnih detektiva.
U okviru druge radionice - "Umetnost VJ-inga" - biće predstavljena relativno nova umetnička forma. O čemu je reč?
- VJ-ing je relativno nova umetnička forma, koja se veoma ubrzano razvija, evoluirajući na muzičko-klupskoj sceni širom sveta i plodnom tlu tehnologije. Termin VJ-ing označava improvizovanje sa vizuelnim, posebno sa vizuelima koji su projektovani pomoću svetla. VJ (Vizuelni džokej) ekvivalent je DJ-u (Disk džokeju).
U okviru festivala svetla organizujemo radionice vizuelnih performansa uživo. Cilj radionice je da pruži osnovna znanja na temu vizuelnih performansa uživo, kao i neku vrstu uvoda u kreiranje sopstvenih vizuelnih video arhiva. Mentor je Nino Strohecker, video-umetnik iz Austrije koji živi u Stokholmu, inače jedan od osnivača prve švedske VJ zajednice VJ Union.
Treća radionica, a u okviru programske celine Svetlosni detektivi, nazvana "SOHO - Novi Beograd", rezervisana je za drugačiju stranu Beograda, veliku spavaonicu - kako ga zovu. Na koji način se na njemu oslikavaju tragovi globalizacije?
- Novi Beograd je veoma zanimljiv. Napravljen po uzoru na svetske megalopolise, od samog nastanka je nekako po strani i tako je pored pravog Beograda razvio svoju subkulturu i svoj identitet širokih ulica na kojima se jasno vide tragovi globalizacije. Tragovi istorije, tranzicije i nove transformacije nezaobilazni su i jasno primetni.Predrag Stojićević će nas povesti da očima svetlosnih detektiva otkrijemo neke detalje koje do sada možda nismo primetili.
U okviru programa Beograd svetlosti učesnici će moći uz priču dizajnera svetla da vide i noćnu panoramu grada i dožive ga na potpuno drugačiji način. Šta očekuje sve prisutne? Da li noć u Beogradu ima prednosti u odnosu na dan?
- Noćna panorama grada je interesantna koliko i dnevna. Ovom šetnjom želimo da povedemo Beograđane i goste da obrate pažnju i na ovu sliku grada. Želimo da inspirišemo i motivišemo na diskusiju o jedinstvenom svetlosnom identitetu Beograda, na očuvanje i negovanje kulturnih, arhitektonskih, urbanih i društvenih vrednosti našeg grada. Želimo da uputimo na senzibilniji pristup osvetljavanju. U sličnim šetnjama sam učestvovala i vodila studente po Stokholmu, Pekingu, Kopenhagenu, Singapuru, i obično se svi iznenade kako je moguće doživeti svoj dobro poznat grad na potpuno novi način. Naš vodič kroz noćnu panoramu Beograda je Predrag Stojićević, dizajner svetla.
Beogradski svetlosni detektivi su sedma svetska svetlosna agencija i oni su aktivni na ovom festivalu. Kako je osmišljen njihov koncept rada? Koliko su slični svetskim "primercima"?
- Beogradski Svetlosni Detektivi oformljeni su 2006. godine. Kao sedma svetska svetlosna agencija i beogradski detektivi promovišu ideju negovanja i razvijanja kulture svetla. Aktivni su i u organizaciji festivala Beograd svetlosti. Matična organizacijaTransnational Lighting Detectives, čiji je inicijator i osnivačjapanski dizajner svetla Kaoru Mende, osnovana je u Tokiju 1990. godine. Grupa je neprofitnog karaktera, a okuplja kako profesionalce tako i sve one koji se interesuju za osvetljenje i eksperimentisanje svetlošću u arhitektonskom kontekstu. Od 2001. godine grupa se proširila na druge svetske gradove, osnivanjem centara u Stokholmu, Njujorku, Hamburgu, Kopenhagenu, Singapuru, Pekingu i Beogradu.
Organizacija ima za cilj popularisanje kulture svetla na lokalnom i globalnom nivou. Jednom godišnje organizuje se simpozijum TLD gde se razmenjuju iskustva i organizuju praktične akcije sa lokalnim učesnicima. Inače, svaki centar je slobodan i odgovoran za svoje aktivnosti. Dosadašnji rezultati akcija beogradskih detektiva predstavljeni su na simpozijumima u Singapuru 2006, Kopenhagenu 2007. i Pekingu 2009. godine.
Koliko se ljudi bavi fenomenom svetla u Srbiji i Beogradu? Hoće li biti inostranih predavača na festivalu?
- U Srbiji naravno postoje ljudi koji se bave osvetljenjem. Profesionalci mlađe generacije obično imaju senzibilniji pristup ovom fenomenu. Većina njih je uključena u aktivnosti Beogradskih svetlosnih detektiva i u organizaciju Beograda svetlosti. Od inostranih predavača koji će doći da podele svoja iskustva sa nama, mogu da istaknem Bettinu Pelz iz Nemačke, nezavisnog kustosa i osnivača festivala GLOW i LichtRouten,Catju Thystrup iz Kopenhagena, direktorku Illlumenarts galerije i manifestacije Řrestad Culture Days, Patricka Rimouxa, čuvenog francuskog umetnika kome je svetlost specijalnost.
Ima li planova za narednu godinu - da li da očekujemo festival i 2011. godine?
- Naša želja je da nastavimo sa Beogradom svetlosti zato što mislimo da je ovakva manifestacija od velikog značaja za Beograd i Srbiju. Beograd svetlosti ima potencijal da postane još veći i zanimljiviji. Imamo odličnu saradnju sa evropskim festivalima svetla koju bismo želeli još više da produbimo. Trudimo se i trudićemo se i dalje da informisanjem što većeg broja ljudi podstaknemo podizanje nivoa kulture svetla u našoj sredini i razvijemo kolektivnu svest o ovoj veoma važnoj temi.
by IVANA SPASOJEVIĆ
published: http://www.wavemagazine.net/0_srb/arhiva/47/kultura/beograd-svetlosti-2010.htm
Na beogradskom festivalu svetla, većina programa je smeštena u otvorene javne prostore, tako da će Beograđani imati priliku da uživaju u brojnim svetlosnim instalacijama i muzičkom programu. Želimo da informisanjem što većeg broja ljudi podstaknemo podizanje nivoa kulture svetla u našoj sredini. Pozivamo sve zainteresovane da se pridruže i zanimljivim radionicama i seminaru i tako budu deo Beograda svetlosti ove godine...
***
Festival posvećen kulturi svetla -Beograd svetlosti, biće održan i ove godine, od 9. do 16. septembra, u organizaciji Kulturnog fronta. Na nekoliko lokacija u užem jezgru grada, već treću godinu za redom, eksperti, studenti, školarci, kao i celokupna javnost uživaće u novom, svetlošću obasjanom septembru. Beograđanima će se predstavitiumetnici i dizajneri iz Italije, Nemačke, Portugala, Francuske, Švedske, Austrije i Srbije, i to krozpet programskih celina - Sjaj iz mraka, Svetlucanje, Svetlosna gerila, Svetlosni detektivi iBudućnost je sjajna.Kako je nastala ideja za festival, koja nova umetnička forma je predstavljena u Beogradu, kako radeBeogradski svetlosni detektivi, kako ih inspiriše Novi Beograd i fenomen svetla uopšte - za WAVE magazine govori inicijator i programski direktor festivala Beograd svetlosti 2010 - Aleksandra Stratimirović.
Najpre, odakle ideja za kulturu SVETLA? Beogradu se ništa slično do sada nije "desilo".
- Ideja za osnivanje ovakvog festivala došla je iz potrebe da se stvori jedna platforma za kreativnu razmenu i otvorenu diskusiju na temu svetla, osvetljenja, jedinstvenog svetlosnog identiteta Beograda. To je jedna veoma široka oblast, a priča obuhvata i umetnost, dizajn, arhitekturu i mnoge druge oblasti. Već od samog početka, primetili smo da postoji veliko interesovanje za ovu inicijativu.
Tako sam, nakon dugogodišnjeg iskustva i rada sa Međunarodnom grupom Svetlosnih detektiva (Transnational Lighting Detectives), rada sa studentima širom sveta i osnivanja ljubljanskog festivalaSvetlobna gverila, u saradnji sa Kulturnim frontom Beograd i Beogradskim svetlosnim detektivima, 2008. godine krenula u avanturu zvanu Beograd svetlosti.
Tri radionice biće održane od 9. do 16. septembra. Prva jeTehnike osvetljenja: rimejk scena. Šta je njena osnovna ideja?- Cilj radionice jeupoznavanje polaznika sa tehnikom osvetljenja kroz praktičan rad na kreiranju svetlosnih scena. Rad polaznika se bazira na studiji svetlosti kao mediju za modelovanje, kreatoru emocija i vizuelnom prenosiocu poruka. Radiće se na postavljanju svetlosnih instrumenata sa ciljem reprodukovanja svetlosnog ambijenta na nekoj od poznatih filmskih ili slikarskih scena.
Uvodno predavanje na temu izvora svetlosti i tipova scenskih svetiljki održaće Svetislav Calić, dizajner svetla u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Mentor radionice je Nebojša Radivojević - dizajner svetla iz Beograda, takođe član Beogradskih svetlosnih detektiva.
U okviru druge radionice - "Umetnost VJ-inga" - biće predstavljena relativno nova umetnička forma. O čemu je reč?
- VJ-ing je relativno nova umetnička forma, koja se veoma ubrzano razvija, evoluirajući na muzičko-klupskoj sceni širom sveta i plodnom tlu tehnologije. Termin VJ-ing označava improvizovanje sa vizuelnim, posebno sa vizuelima koji su projektovani pomoću svetla. VJ (Vizuelni džokej) ekvivalent je DJ-u (Disk džokeju).
U okviru festivala svetla organizujemo radionice vizuelnih performansa uživo. Cilj radionice je da pruži osnovna znanja na temu vizuelnih performansa uživo, kao i neku vrstu uvoda u kreiranje sopstvenih vizuelnih video arhiva. Mentor je Nino Strohecker, video-umetnik iz Austrije koji živi u Stokholmu, inače jedan od osnivača prve švedske VJ zajednice VJ Union.
Treća radionica, a u okviru programske celine Svetlosni detektivi, nazvana "SOHO - Novi Beograd", rezervisana je za drugačiju stranu Beograda, veliku spavaonicu - kako ga zovu. Na koji način se na njemu oslikavaju tragovi globalizacije?- Novi Beograd je veoma zanimljiv. Napravljen po uzoru na svetske megalopolise, od samog nastanka je nekako po strani i tako je pored pravog Beograda razvio svoju subkulturu i svoj identitet širokih ulica na kojima se jasno vide tragovi globalizacije. Tragovi istorije, tranzicije i nove transformacije nezaobilazni su i jasno primetni.Predrag Stojićević će nas povesti da očima svetlosnih detektiva otkrijemo neke detalje koje do sada možda nismo primetili.
U okviru programa Beograd svetlosti učesnici će moći uz priču dizajnera svetla da vide i noćnu panoramu grada i dožive ga na potpuno drugačiji način. Šta očekuje sve prisutne? Da li noć u Beogradu ima prednosti u odnosu na dan?
- Noćna panorama grada je interesantna koliko i dnevna. Ovom šetnjom želimo da povedemo Beograđane i goste da obrate pažnju i na ovu sliku grada. Želimo da inspirišemo i motivišemo na diskusiju o jedinstvenom svetlosnom identitetu Beograda, na očuvanje i negovanje kulturnih, arhitektonskih, urbanih i društvenih vrednosti našeg grada. Želimo da uputimo na senzibilniji pristup osvetljavanju. U sličnim šetnjama sam učestvovala i vodila studente po Stokholmu, Pekingu, Kopenhagenu, Singapuru, i obično se svi iznenade kako je moguće doživeti svoj dobro poznat grad na potpuno novi način. Naš vodič kroz noćnu panoramu Beograda je Predrag Stojićević, dizajner svetla.
Beogradski svetlosni detektivi su sedma svetska svetlosna agencija i oni su aktivni na ovom festivalu. Kako je osmišljen njihov koncept rada? Koliko su slični svetskim "primercima"?
- Beogradski Svetlosni Detektivi oformljeni su 2006. godine. Kao sedma svetska svetlosna agencija i beogradski detektivi promovišu ideju negovanja i razvijanja kulture svetla. Aktivni su i u organizaciji festivala Beograd svetlosti. Matična organizacijaTransnational Lighting Detectives, čiji je inicijator i osnivačjapanski dizajner svetla Kaoru Mende, osnovana je u Tokiju 1990. godine. Grupa je neprofitnog karaktera, a okuplja kako profesionalce tako i sve one koji se interesuju za osvetljenje i eksperimentisanje svetlošću u arhitektonskom kontekstu. Od 2001. godine grupa se proširila na druge svetske gradove, osnivanjem centara u Stokholmu, Njujorku, Hamburgu, Kopenhagenu, Singapuru, Pekingu i Beogradu.Organizacija ima za cilj popularisanje kulture svetla na lokalnom i globalnom nivou. Jednom godišnje organizuje se simpozijum TLD gde se razmenjuju iskustva i organizuju praktične akcije sa lokalnim učesnicima. Inače, svaki centar je slobodan i odgovoran za svoje aktivnosti. Dosadašnji rezultati akcija beogradskih detektiva predstavljeni su na simpozijumima u Singapuru 2006, Kopenhagenu 2007. i Pekingu 2009. godine.
Koliko se ljudi bavi fenomenom svetla u Srbiji i Beogradu? Hoće li biti inostranih predavača na festivalu?
- U Srbiji naravno postoje ljudi koji se bave osvetljenjem. Profesionalci mlađe generacije obično imaju senzibilniji pristup ovom fenomenu. Većina njih je uključena u aktivnosti Beogradskih svetlosnih detektiva i u organizaciju Beograda svetlosti. Od inostranih predavača koji će doći da podele svoja iskustva sa nama, mogu da istaknem Bettinu Pelz iz Nemačke, nezavisnog kustosa i osnivača festivala GLOW i LichtRouten,Catju Thystrup iz Kopenhagena, direktorku Illlumenarts galerije i manifestacije Řrestad Culture Days, Patricka Rimouxa, čuvenog francuskog umetnika kome je svetlost specijalnost.
Ima li planova za narednu godinu - da li da očekujemo festival i 2011. godine?
- Naša želja je da nastavimo sa Beogradom svetlosti zato što mislimo da je ovakva manifestacija od velikog značaja za Beograd i Srbiju. Beograd svetlosti ima potencijal da postane još veći i zanimljiviji. Imamo odličnu saradnju sa evropskim festivalima svetla koju bismo želeli još više da produbimo. Trudimo se i trudićemo se i dalje da informisanjem što većeg broja ljudi podstaknemo podizanje nivoa kulture svetla u našoj sredini i razvijemo kolektivnu svest o ovoj veoma važnoj temi.
by IVANA SPASOJEVIĆ
published: http://www.wavemagazine.net/0_srb/arhiva/47/kultura/beograd-svetlosti-2010.htm
Нема коментара:
Постави коментар