Intervju: Barbara Garčević, PR izložbe ''Salvador Dali - Božanstveni svetovi''
Izložba Salvador Dali - Božanstveni svetovi od 3. septembra postavljena je u Muzeju 25. maj u Beogradu. U organizaciji slovenačke galerije Deva Puri iz Bleda, beogradskoj publici predstavljena su dva najobimnija opusa Salvadora Dalija - 105 litografija za Biblia Sacra i 101 akvarel kroz ilustrovanje Božanstvene komedije. Kroz više od dve stotine grafika ovog čuvenog španskog umetnika, posetoci će do 14. novembra moći da se upoznaju sa sadržajem Božanstvene komedije i Biblije, a pre Beograda Dalijeva dela u ovom obimu videli su samo Njujork, Maribor i Bled...
***
Postavka Dalijevog grafičkog stvaralaštva u Muzeju 25. maj je kompleksna - sadrži grafike i poštanske markice, a i jednim i drugim ciklusom dominira religiozni karakter. Izložba sadržidva najobimnjija opusa grafičkog stvaralaštva Salvadora Dalija, a to je više od 200 grafičkih listova Božanstvene komedije i Biblia Sacra-e i oba ciklusa su religioznog karaktera. Šta još posetioci mogu da vide, zbog čega je Dali bio kontroverzna ličnost, kojom tehnikom je oslikao ilustracije i koja iznenađenja još čekaju Beograđane - za WAVE magazine otkriva PR izložbe - Barbara Garčević.
- Osim grafika, izložene su i poštanske markice koje jeitalijanska vlada naručila povodom 700 godina od rođenja Dantea Aligijerija. Istim povodom naručena je i Božanstvena komedija i ovo je njeno prvo ilustrovanje. Dali se tog posla prihvatio oduševljeno, jer mu je Dante bio veliki idol, i govorio je da je Dante mnogo uticao na stvaranje njegovog umetničkog izraza.
Međutim, pedesetih godina XX veka, kada je to i rađeno, Italiji je to bio veliki finansijski izdatak. Komunistička partija je protestovala protiv "rasipanja novca", jer je smatrala da je novac neophodniji za bolje namene, a nacionalisti su nasuprot tome protestvovali što delo najznačajnijeg italijanskog pesnika ilustruje Španac. Tada je taj projekat povučen, i na kraju je vlada izdala samo seriju suvenirskih poštanskih markica (upravo onih koje su izložene na izložbiBožanstveni svetovi).
Ipak, Francuzi su shvatili da Dalijev rad predstavlja veliku vrednost i da zaslužuje da bude odštampan, pa je tako francuska izdavačka kućaEditions d Art Les Heures Clairesfinansirala štampu sa Dalijevim ilustracijama i upravo te originalne knjige francuskog izdavača mogu da se vide u Muzeju 25. maj - objašnjava Barbara.
Prilikom ilustrovanja Božanstvene komedije i Biblia Sacra-e, Dali se potrudio da još više zakomplikuje tumačenje ovih književnih dela, a ne da olakša njihovo razumevanje?
- Naime, u jednom trenutku Dali je postao jako popularan, putovao je celim svetom, živeo čak jedan period u Njujorku, a i pre toga je izlagao tamo u čuvenom Muzeju moderne umetnosti - MOMA. Bio je okružen ikonama tog vremena poput Amande Liri, Šer i Soni Bona, Endija Vorhola. Endi Vorhol je čak jednom prilikom izjavio da je Dali imao važan uticaj na pop art.
Njegov prijatelj Đuzepe Alberti je tada, u želji da ga vrati crkvi i Bogu, dao Daliju ozbiljan zadatak i to da ilustruje Bibliju. Alberti je takođe smatrao da Dalijeva životna saputinica Gala negativno utiče na njega. Međutim, on je ozbiljno pristupio zadatku, ali na sebi svojstven način, bio je prilično slobodan i spontan u izrazu te mnogi smatraju da je tumačenje Biblije dodatno zakomplikovao. To je bilo zapravo njegovo tumačenje, njegova kritika, njegov komentar. Smatra se da bi ovo delo verovatno doživelo kritike Katoličke crkve da je štampano u velikom tiražu, pošto vidimo da obično ljudi koji dođu da vide izložbu dugo ostaju upravo kod ilustracija Biblije i najčešći komentari su na grafiku Mojsija koga je Dali predstavio kao đavola.
Biblia Sacra ilustrovana je posebnom tehnikom - reč je o buletizmu, Dalijevom izumu?
- Ta tehnika koju je Salvador Dali koristio u ilustracijama Biblije zove se buletizam iz prostog razloga, jer bullet na engleskom znači metak. Kada je dobio zadatak da radi na Bibliji, on je osmislio način oslikavanja - vrstu starinskog pištolja - arkibuzu punio je kapsulama boje i ispaljivao ih na površinu. Tom prilikom su nastajale spontane fleke, kako ih je on nazivao, a iz njih je onda gradio celu kompoziciju. Negde je to brada nekog lika iz Biblije, nekome deo glave, ali se na skoro svakoj grafici vide te tačkice kao tragovi boje ispaljene iz pištolja.
Prilikom rada na Božanstvenoj komediji koristio se opet nekom drugom svojom tehnikom, a to je ksilografija. Slika pri ovom postupku, za razliku od klasičnog drvoreza, nije urezana u ploču, već su iz ploče izrezani oni delovi kojih nema na grafici. Zato uvek podvlačimo zbog same tehnike, ovi radovi zauzimaju vrlo posebno mesto u Dalijevom stvaralaštvu.
Najpre prašina koja se digla zbog protesta, jer italijanskog književnika predstavlja Španac, a nakon toga Dalijeva izjava da Božanstvenu komediju nikada nije ni pročitao. Oko njegove ličnosti očigledno su se nizale kontroverze?
- Dali je očigledno imao smisla za PR i odlično ga primenjivao, tako da je i tom izjavom zapravo skretao pažnju javnosti na sebe. Dalijeva izjava da nije čitao Božanstvenu komediju dogodila se kada je italijanska vlada povukla štampanje njegove knjige. Tako kontroverzna izjava je apsolutno u skladu sa njegovom ličnošću, koja je vrlo često privlačila pažnju javnosti. Nije čudno što je Dali bio inspirisan ovim obimnim štivom, koje ima i religiozne momente, jer Dante je napravio pravo filozofsko delo. Naravno, i samo Danteovo tumačenje religije u tom periodu je specifično - on je recimo sve pape tog vremena ubacio u Pakao, kao i brojne znamenite ličnosti, tako da je to bila Danteova kritika Crkve, koju je Dali lepo ispratio. Ispod svake ilustracije postoje odlomci iz pevanja koje je ilustrovano, tako da se u svakom trenutku zna na šta se odnosi koja grafika.
Beograd još jedanput postaje jedno od prvih mesta u kojima se priređuje neka kulturna manifestacija. Pre Beograda, izložba Dalijevih dela u ovom obimu bila je prikazana samo u Njujorku i u Sloveniji, u Mariboru i Bledu.
- Dalijeve grafike, u ovom obimu, bile su izložene u Njujorku pre nekoliko godina, a ova identična postavka je bila samo u Mariboru i Bledu, jer je organizator cele izložbe zapravo galerija Deva Puri iz Bleda. Zbog neverovatne posete izložbe u Bledu i Mariboru, organizatori su shvatili da imaju potencijal da prikažu izložbu i na nekom drugom mestu, a Beograd se nekako nametnuo kao centar Jugoistočne Evrope i pokazao kao najinteresantnije mesto koje može da okupi region.
Ekskluzivno vam otkrivam informaciju da je za mesec dana izložbu posetilo više od 10.000 ljudi. Ovoliku posetu muzej nije zapamtio godinama, uprkos činjenici da se karta plaća, jer je privatna galerija zakupila prostor i organizovala ceo događaj. Očigledno ni ulaznica od 450 dinara, ni činjenica da Muzej većini nije usput, nije sprečila ljude da dođu, i mi smo više nego zadovoljni zbog tolikog interesovanja, koje je iskreno prevazišlo i naša očekivanja.
Otkrijte nam prateće događaje koje planirate u okviru priče o Daliju?
- Najpre planiramo jednu tematsku žurku, sa nekim od aktuelnih muzičara. Za kraj oktobra planirana je humanitarna akcija, odnosno aukcijska prodaja grafika koje je organizator odredio. Već se zna da postoji jedan broj Dalijevih grafika sa sertifikatom, koje su na prodaju u samom muzeju. Ali, galerija Deva Puri nekoliko grafika je odredila za aukciju, a to, naravno, nisu neke od onih koje se već prodaju. Konačno, u kontaktu smo i sa Jugoslovenskom kinotekom koja će nam najverovatnije obezbediti neke filmove na kojima je radio sa opet velikim umetnicima kao što su bili Hičkok ili Bunjuel.
by IVANA SPASOJEVIC
published: http://www.wavemagazine.net/0_srb/arhiva/48/kultura/salvador-dali-bozanstveni-svetovi.htm
Izložba Salvador Dali - Božanstveni svetovi od 3. septembra postavljena je u Muzeju 25. maj u Beogradu. U organizaciji slovenačke galerije Deva Puri iz Bleda, beogradskoj publici predstavljena su dva najobimnija opusa Salvadora Dalija - 105 litografija za Biblia Sacra i 101 akvarel kroz ilustrovanje Božanstvene komedije. Kroz više od dve stotine grafika ovog čuvenog španskog umetnika, posetoci će do 14. novembra moći da se upoznaju sa sadržajem Božanstvene komedije i Biblije, a pre Beograda Dalijeva dela u ovom obimu videli su samo Njujork, Maribor i Bled...
***
Postavka Dalijevog grafičkog stvaralaštva u Muzeju 25. maj je kompleksna - sadrži grafike i poštanske markice, a i jednim i drugim ciklusom dominira religiozni karakter. Izložba sadržidva najobimnjija opusa grafičkog stvaralaštva Salvadora Dalija, a to je više od 200 grafičkih listova Božanstvene komedije i Biblia Sacra-e i oba ciklusa su religioznog karaktera. Šta još posetioci mogu da vide, zbog čega je Dali bio kontroverzna ličnost, kojom tehnikom je oslikao ilustracije i koja iznenađenja još čekaju Beograđane - za WAVE magazine otkriva PR izložbe - Barbara Garčević.- Osim grafika, izložene su i poštanske markice koje jeitalijanska vlada naručila povodom 700 godina od rođenja Dantea Aligijerija. Istim povodom naručena je i Božanstvena komedija i ovo je njeno prvo ilustrovanje. Dali se tog posla prihvatio oduševljeno, jer mu je Dante bio veliki idol, i govorio je da je Dante mnogo uticao na stvaranje njegovog umetničkog izraza.
Međutim, pedesetih godina XX veka, kada je to i rađeno, Italiji je to bio veliki finansijski izdatak. Komunistička partija je protestovala protiv "rasipanja novca", jer je smatrala da je novac neophodniji za bolje namene, a nacionalisti su nasuprot tome protestvovali što delo najznačajnijeg italijanskog pesnika ilustruje Španac. Tada je taj projekat povučen, i na kraju je vlada izdala samo seriju suvenirskih poštanskih markica (upravo onih koje su izložene na izložbiBožanstveni svetovi).
Ipak, Francuzi su shvatili da Dalijev rad predstavlja veliku vrednost i da zaslužuje da bude odštampan, pa je tako francuska izdavačka kućaEditions d Art Les Heures Clairesfinansirala štampu sa Dalijevim ilustracijama i upravo te originalne knjige francuskog izdavača mogu da se vide u Muzeju 25. maj - objašnjava Barbara.Prilikom ilustrovanja Božanstvene komedije i Biblia Sacra-e, Dali se potrudio da još više zakomplikuje tumačenje ovih književnih dela, a ne da olakša njihovo razumevanje?
- Naime, u jednom trenutku Dali je postao jako popularan, putovao je celim svetom, živeo čak jedan period u Njujorku, a i pre toga je izlagao tamo u čuvenom Muzeju moderne umetnosti - MOMA. Bio je okružen ikonama tog vremena poput Amande Liri, Šer i Soni Bona, Endija Vorhola. Endi Vorhol je čak jednom prilikom izjavio da je Dali imao važan uticaj na pop art.
Njegov prijatelj Đuzepe Alberti je tada, u želji da ga vrati crkvi i Bogu, dao Daliju ozbiljan zadatak i to da ilustruje Bibliju. Alberti je takođe smatrao da Dalijeva životna saputinica Gala negativno utiče na njega. Međutim, on je ozbiljno pristupio zadatku, ali na sebi svojstven način, bio je prilično slobodan i spontan u izrazu te mnogi smatraju da je tumačenje Biblije dodatno zakomplikovao. To je bilo zapravo njegovo tumačenje, njegova kritika, njegov komentar. Smatra se da bi ovo delo verovatno doživelo kritike Katoličke crkve da je štampano u velikom tiražu, pošto vidimo da obično ljudi koji dođu da vide izložbu dugo ostaju upravo kod ilustracija Biblije i najčešći komentari su na grafiku Mojsija koga je Dali predstavio kao đavola.
Biblia Sacra ilustrovana je posebnom tehnikom - reč je o buletizmu, Dalijevom izumu?
- Ta tehnika koju je Salvador Dali koristio u ilustracijama Biblije zove se buletizam iz prostog razloga, jer bullet na engleskom znači metak. Kada je dobio zadatak da radi na Bibliji, on je osmislio način oslikavanja - vrstu starinskog pištolja - arkibuzu punio je kapsulama boje i ispaljivao ih na površinu. Tom prilikom su nastajale spontane fleke, kako ih je on nazivao, a iz njih je onda gradio celu kompoziciju. Negde je to brada nekog lika iz Biblije, nekome deo glave, ali se na skoro svakoj grafici vide te tačkice kao tragovi boje ispaljene iz pištolja.Prilikom rada na Božanstvenoj komediji koristio se opet nekom drugom svojom tehnikom, a to je ksilografija. Slika pri ovom postupku, za razliku od klasičnog drvoreza, nije urezana u ploču, već su iz ploče izrezani oni delovi kojih nema na grafici. Zato uvek podvlačimo zbog same tehnike, ovi radovi zauzimaju vrlo posebno mesto u Dalijevom stvaralaštvu.
Najpre prašina koja se digla zbog protesta, jer italijanskog književnika predstavlja Španac, a nakon toga Dalijeva izjava da Božanstvenu komediju nikada nije ni pročitao. Oko njegove ličnosti očigledno su se nizale kontroverze?
- Dali je očigledno imao smisla za PR i odlično ga primenjivao, tako da je i tom izjavom zapravo skretao pažnju javnosti na sebe. Dalijeva izjava da nije čitao Božanstvenu komediju dogodila se kada je italijanska vlada povukla štampanje njegove knjige. Tako kontroverzna izjava je apsolutno u skladu sa njegovom ličnošću, koja je vrlo često privlačila pažnju javnosti. Nije čudno što je Dali bio inspirisan ovim obimnim štivom, koje ima i religiozne momente, jer Dante je napravio pravo filozofsko delo. Naravno, i samo Danteovo tumačenje religije u tom periodu je specifično - on je recimo sve pape tog vremena ubacio u Pakao, kao i brojne znamenite ličnosti, tako da je to bila Danteova kritika Crkve, koju je Dali lepo ispratio. Ispod svake ilustracije postoje odlomci iz pevanja koje je ilustrovano, tako da se u svakom trenutku zna na šta se odnosi koja grafika.
Beograd još jedanput postaje jedno od prvih mesta u kojima se priređuje neka kulturna manifestacija. Pre Beograda, izložba Dalijevih dela u ovom obimu bila je prikazana samo u Njujorku i u Sloveniji, u Mariboru i Bledu. - Dalijeve grafike, u ovom obimu, bile su izložene u Njujorku pre nekoliko godina, a ova identična postavka je bila samo u Mariboru i Bledu, jer je organizator cele izložbe zapravo galerija Deva Puri iz Bleda. Zbog neverovatne posete izložbe u Bledu i Mariboru, organizatori su shvatili da imaju potencijal da prikažu izložbu i na nekom drugom mestu, a Beograd se nekako nametnuo kao centar Jugoistočne Evrope i pokazao kao najinteresantnije mesto koje može da okupi region.
Ekskluzivno vam otkrivam informaciju da je za mesec dana izložbu posetilo više od 10.000 ljudi. Ovoliku posetu muzej nije zapamtio godinama, uprkos činjenici da se karta plaća, jer je privatna galerija zakupila prostor i organizovala ceo događaj. Očigledno ni ulaznica od 450 dinara, ni činjenica da Muzej većini nije usput, nije sprečila ljude da dođu, i mi smo više nego zadovoljni zbog tolikog interesovanja, koje je iskreno prevazišlo i naša očekivanja.
Otkrijte nam prateće događaje koje planirate u okviru priče o Daliju?
- Najpre planiramo jednu tematsku žurku, sa nekim od aktuelnih muzičara. Za kraj oktobra planirana je humanitarna akcija, odnosno aukcijska prodaja grafika koje je organizator odredio. Već se zna da postoji jedan broj Dalijevih grafika sa sertifikatom, koje su na prodaju u samom muzeju. Ali, galerija Deva Puri nekoliko grafika je odredila za aukciju, a to, naravno, nisu neke od onih koje se već prodaju. Konačno, u kontaktu smo i sa Jugoslovenskom kinotekom koja će nam najverovatnije obezbediti neke filmove na kojima je radio sa opet velikim umetnicima kao što su bili Hičkok ili Bunjuel.
by IVANA SPASOJEVIC
published: http://www.wavemagazine.net/0_srb/arhiva/48/kultura/salvador-dali-bozanstveni-svetovi.htm
Нема коментара:
Постави коментар