Tanja Miščević, državna sekretarka Ministarstva odbrane Republike Srbije

Biti vojnik više nije samo muški posao

B92, 11. APRIL 2011. | IVANA SPASOJEVIĆ

"Ne moramo da razmišljamo šta ćemo dobiti – mi već dobijamo. Mi ove godine imamo prvu generaciju oficira koja izlazi sa Vojne akademije, a da su to žene. Podsećam vas, reč je o ženama koje će komandovati profesionalnim odredima Vojske Srbije. To je potpuno drugačiji kvalitet i donosi potpuno drugačiju vrednost" – odgovor je Tanje Miščević, državne sekretarke Ministarstva odbrane, na pitanje šta Srbija dobija uključivanjem žena u vojsku i odbranu.

Tanja Miščević

Ne smemo zaboraviti da rezolucije Ujedinjenih nacija, posebno Generalne skupštine, nisu obavezujuće priprode. Njihov osnovni cilj je da se postigne opšta saglasnost o pojedinim pitanjima, ali Ujedinjene nacije nemaju snagu da nateraju države na primenu, jer odluke koje donose nemaju pravnu obaveznost. Možemo da govorimo samo o dobroj volji i želji jedne države da odgovori na preporuke date u samoj rezoluciji.

Tako su se i u našoj zemlji u jednom trenutku stvorili određeni uslovi za unošenje Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN. Reč je, sa jedne strane, o velikoj podršci i zahtevu civilnog društva za implementacijom, a sa druge, o razumevanju Ministarstva odbrane, ali i Ministarstva unutrašnjih poslova, o neophodnosti sprovođenja ovakve rezolucije. I reforma u samom sektoru bezbednosti postala je toliko zamašna da se i na ovo pitanje moralo odgovoriti. Sve se to desilo početkom 2009. godine, kada je i započeta implementacija pomenute rezolucije, odnosno – kada se krenulo sa izradom Nacionalnog akcionog plana (NAP), koji je konačno usvojen decembra 2010. godine. Mi se sada nalazimo u fazi početka njegove primene - formiranja tela koja će pratiti njegov nadzor i institucija koje su za to zadužene (npr. savetnici za rodnu ravnopravnost). Dakle, sada je pravo vreme za implementaciju. No, treba naglasiti da smo mi time zaista postali apsolutni lider u regionu. Dakle, nismo se nametnuli pričom o liderstvu, nego preuzeli zaista zamašan posao. Nametnuli smo se kao jedina država regiona koja je ovaj posao u potpunosti završila. Ali, ne samo u regionu. Time smo mi specifični i u Evropskoj uniji, jer - osim nordijskih država članica EU, pa čak i NATO država - retko koja zemlja ima Nacionalni akcioni plan i stvarno treba da se ponosimo time.

Rezolucija 1325: Veće šanse za žene

Mi sada već imamo mnogo oficira i podoficira, dakle ništa novo nećemo dobiti, ali će njihova pozicija biti ojačana i, dodatno, davaće im se veća snaga za zapošljavanje i veće učešće žena u radu i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Već sada, prema preporukama iz NAP-a, u planove školovanja i nacionalnog obrazovanja, obrazovnih institucija i univerziteta, uneta je jedna klauzula koja kaže da najmanje 20% žena mora biti uključeno u taj sistem. To je velika promena, ali ona se nije dogodila sada. Ona postoji od ranije, ali je primena Rezolucije 1325 donela ojačavanje prakse koja se ranije pokazala u Vojsci Srbije.

Muškarci sumnjičavi prema ženama, a žene prema vojsci

Moja i starije generacije žena imaju predrasude prema vojsci, ali i muškarci imaju predrasude prema ženama u vojsci. Mlađe generacije, na našu veliku radost, imaju mnogo drugačiju sliku o svemu tome. Biti vojnik, biti oficir, više nije samo muški posao. To je bila ekskluziva koju su muškarci imali dugi niz godina. Međutim, praksa u našim, ali i mnogim drugim armijama, pokazala je da žene imaju itekakvo mesto u vojsci. One mogu raditi najteže i najkomplikovanije poslove; one koji iscrpljuju organizam, poput letenja na supersoničnom avionu. Mi smo tu barijeru probili – pre par meseci imali smo prvu kadetkinju koja je letela na supersoničnom avionu i sada - posle 100 godina vazduhoplovstva u Srbiji - imamo i ženu koja to može da radi. To je u drugim vojskama krenulo mnogo ranije. Nama je trebalo možda malo više vremena, ali čini mi se da je zamajac sada zaista veliki. Recimo, u prijavama za profesionalne vojnike, u prijavama za Vojnu akademiju i Medicinski fakultet Vojne akademije, imamo lep pritisak žena koje se prijavljuju. Ono što mene raduje je činjenica da se one ne prijavljuju samo zato što znaju da postoji kvota koja mora biti ispunjena, nego se one izdvajaju svojim kvalitetom. Ja sam na to ponosna – na činjenicu da, ako treba da biraju i profesionalne vojnike i buduće studente kadete akademije unutar vojske – žene se ističu posebno kvalitetom, svojim znanjem i sposobnostima i to kasnije dokazuju i pokazuju.

Srbija više veruje vojsci nego SPC

Vojska Srbije, prema istraživanju Galupa od pre par meseci, stoji bolje, tj. poverenje u Vojsku Srbije je veće u odnosu na Srpsku pravoslavnu crkvu. Prvi put se to desilo posle dugog niza godina (na šta smo vrlo ponosni) i to u uslovima kada dolazi do profesionalnizacije vojske, kada imamo mnogo više žena, samim tim i više poverenja samih žena u vojsku, jer ih i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije prepoznaju kao prave učesnike sektora bezbednosti. I ne mislim da će se to poverenje poljuljati ulaskom žena. Naprotiv, čini mi se da taj ugled može da bude samo veći, jer je ozbiljnost svega onoga što se radi u Ministarstvu odbrane i vojsci prepoznata od strane građana. I ukoliko nastavimo ozbiljno da radimo taj posao na svim reformama, ukoliko budemo deo svega onoga što je potrebno za integraciju srbije u EU, i poverenje će naravno samo da raste, nikako da opada.

by IVANA SPASOJEVIĆ

published: http://www.b92.net/info/intervju/index.php?yyyy=2011&nav_id=505569