Brodarka koja je morsku bolest dobila tek kada je sišla na kopno

Na intervju je pristala pod uslovom da je na stolu čekajuBlic i „jedna mala bez kofeina’’. Pomalo razbarušene kose, sa rejbankama i ogromnim osmehom približava se svom omiljenom kafiću u kome je konobari jako dobro poznaju. „Svakoga dana provede kod nas oko sat vremena, sama popije svoju kafu, obavi nekoliko telefonskih razgovora, pročita Blic i isplanira svoj dan’’- kaže Joca, konobar u Slončetu. Na razgovor, iako neispavana, stiže na vreme.

Ulazi. „Jesi li videla koga sam srela ispred? Bivšu razrednu. Gde na nju da naletim?’’ Srednje škole skoro da se ne seća, jer je retko kad svraćala na časove. Dolazila je na srpski i engleski, na matematiku samo kada su pismeni zadaci, a istoriju je zbog profesorke izbegavala kadgod je mogla. Volela je da čita, bila je aktivna na časovima književnosti, išla je i na recitatorsku sekciju - dok je imala vremena. Ne engleskom nikada ništa ne bi zapisivala, dolazila je samo da bi slušala. Matematiku nikada nije znala, mrzela je da rešava zadatke za koje je trebalo ispisivati mnogo redova. „Znaš da si mi uvek ti radila sve pismene zadatke’’ – seća se. Jednom je priznala da je sve prepisala i od tada je profesorka obožava. Pošto je retko kada dolazila u školu, imala je problema oko izostanaka sa razrednom, koja ju je često tražila u kafiću pored škole. Kada joj je rekla da dovede majku na razgovor sa direktorkom, jer mesec dana nije bila u školi, direktorka je stala na njenu stranu: „Iako je veoma lenja, radi samo ono što ona hoće i nagovara decu da beže iz škole, Maja je najinteligentnije i najkulturnije dete u školi’’. Profesoru muzičkog je čak zabranjeno da joj se obraća, jer su na časovima stalno dolazili u sukob oko muzike.  

„Jel’ ti se sviđa moja nova frizura? Pre dva dana sam se farbala’’ - kaže dok uživa u mirisu espresa. Ofarbala se u plavo. „Dosadila mi je crna kosa’’- kaže. Nikada nije bila ista. Promenila je više fazona, od curice u cvetnim suknjicama, preko širokih trenerki i košarkaških patika, do urbanog street fazona koji je drži skoro 2 godine.

„Nismo se videle skoro dva meseca, svašta mi se izdešavalo, slušaj…’’ – prelistava pogledom Blic. „Zvali su me sa broda da se vratim da završim ugovor’’. U julu prošle godine slučajno je otišla na razgovor za posao na brodu Legend of the seas koji od Kariba ide preko Sredozemnog mora do Italije. Oduševila je sve prisutne svojom harizmom, znanjem engleskog i stručnošću koja je presudila i.. Primljena je. Na Karibima, na ulasku u brod, njenog imena nije bilo na spisku osoblja. Potkrala se neka greška i „zamalo da ostanem sama na Karibima’’ – smeje se. „Na brodu sam radila kao crnac’’ – kaže. Ali, ne kaje se. Radila je kao šanker preko dana, a uveče u kazinu. Nije imala vremena da spava, malo je jela, puno vežbala i mnogo radila. U sobi je bila sa Peruankom Nadjom Soto, sa kojom je još uvek u kontaktu. Sve bi bilo idealno da jednog dana, kada je krenula da siđe sa kreveta, nije slomila nogu. Pošto je u pitanju bila povreda na poslu, osoblje broda se pobrinulo da je prebace u Beograd i već tri meseca je, kako ima običaj u šali da kaže, „na plaćenom bolovanju’’ i dodaje da ta tri meseca dok je nosila gips nikada nije bila aktivnija. Dok je bila na terapiji u banji u Mladenovcu, stiglo joj je pismo sa broda. „Oduševili su me’’ – kaže Maja dok se seća tih finih Engleza sa kojima se družila na brodu. Poslali su joj 30 eura kao bakšiš uz poruku da im je bilo zadovoljstvo da ih ona služi. Ali, „bilo je mnoooogo dobro’’ – krajnji je utisak sa Kariba.  

Jakob Grobarov, njen prijatelj i čovek koji je jednu svoju kolumnu „kafanski biseri’’ u Politici posvetio Maji, na njenu priču sa Kariba je rekao  „Maja: brodarka koja je morsku bolest dobila tek kada je sišla na kopno’’. Jednom prilikom je imala čast da u Ateljeu 212 govori njegove priče sa Petrom Kraljem i na to je veoma ponosna.

„Da nisam otišla na brod, sad bih studirala’’ – kaže. Ali, ne žali. Posle treće godine gimanzije izašla je na prijemni za glumu. Govorila je Karolinu Nojber, Traktat o sluškinjama iTi, koja imaš nevinije ruke, a pre nego što je počela zamolila je da se izuje, i tako već na početku nasmejala sve prisutne. Rekli su joj da je jako dobra, ali da je jako mlada i da dođe sledeće godine. „Nije mi krivo, mnogo toga sam proživela od tada. Ali, nisam odustala’’ – kaže uz zagonetni osmeh. Sigurno se sprema da opet proba.

Svira gitaru, uči da svira bubnjeve, piše poeziju i voli crno-bele fotografije. Priznaje da su joj tetovaže i pirsinzi strast, ali trudi se da ne preteruje. Za sada ima dva pirsinga i tri tetovaže, ali planira bar još jednu. Prvu je uradila u Budvi dok je radila u jednom restoranu: pola sunca na vratu - ona, a drugu polovinu drug sa kojim je radila. „Tu, za šankom gde sam radila, upoznala sam jednu Dariju, manekenku sa Fashion TV-a, koja mi je otkrila šta se dešava na after party žurkama i koja me i dalje zove na sve svoje revije’’. Na nekima je bila, a neke je propustila, jer je bila na brodu.

Pored Blica, čita Yellob cab i Politiku nedeljom, gleda vesti na B92, RTS-u i BBC-u, a od emisija ne propušta jedinoUtisak nedelje.

Redovno ide na predstave u JDP-u, Beogradskom dramskom i Ateljeu 212, a još od svoje sedamnaneste godine član je ekipe boema sa Jakovom Grobarovim, Andrejom Jelić Marinkov i Vladimirom Živkovićem Šikijem. Šiki je knjižar, pisac, glumac, novinar i okoreli luzer i pijanac, kako sam sebe u šali naziva, i na njegovo ime se poziva svakog puta kada treba da uđe na neko okupljanje u Skadarliji, čiji je čest gost. „Jednom sam tu srela Tanju Jovićević i popila sa njom skoro celu flašu rakije pre njenog nastupa’’ – seća se i kaže da je to žena koja je ostavila ogroman utisak na nju.
Trenutno radi kao di-džej u nekoliko beogradskih klubova, „a i do tog posla sam slučajno došla’’ – objašnjava. Jedne večeri, bila je u Pubbys-u kod Trga Republike i u šali je rekla di-džeju da se pomeri, jer ona želi nešto da pusti. On je to bespogovorno uradio („što me je jako začudilo’’ – dodaje) i tada je ona nastupila. Pošto su gosti bili oduševljeni, prišao joj je menadžer: „Izvini, ja sam menadžer, a ko si ti?’’. „Ja sam Maja’’. Oduševljen njenom neposrednošću, pitao je hoće li da radi tu, a na pitanje za platu, ona je rekla „ne treba mi ništa, samo da svi moji prijatelji piju koliko hoće’’, što ga je još više oduševilo. 

„Evo ti slike, ja žurim na posao, radim od 2. Obavezno mi pošalji na mejl  da vidim kako je ispalo. Ćaooo!!!’’ – rekla je na kraju i u žurbi sa osmehom izašla iz Slončeta. 

----

Maja Pejčić. Rođena 26. avgusta 1988. u Lazarevcu. Osnovnu školu završila 2003. i septembra iste godine upisala Medicinsku školu na Savskom Vencu u Beogradu, iz koje se ispisala nakon samo mesec dana i upisala društveno - jezički smer Gimnazije u Lazarevcu. Jun 2006 - prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gluma. Trenutno živi i radi na relaciji Lazarevac - Beograd. 

28. mart 2009. 

moj prvi intervju-profil