Intervju: Aleksandra Đogović, koordinator Novobeogradske kulturne mreže
Pise: Ivana Spasojevic
Tokom dva dana, koliko traju manifestacije promocije inostranih kultura, moguće je samo započeti sa upoznavanjem jednog, verujem, bekonačnog niza elemenata koji čine kulturu neke zemlje. Zato pokušavamo verno da predstavimo samo prve karike tog niza, u meri u kojoj nam uslovi i budžet dozvoljavaju. Trudimo se da ne priređujemo samo predavanja na temu kulture, već da to budu radionice gde publika može učestvovati ukoliko želi.
***
Poslednjeg vikenda u aprilu u Novobeogradskoj kulturnoj mreži (NBKM) priređeni su Dani Finske na Novom Beogradu. Kroz dvodnevni program prikazan je deo finske kulture i tradicije - finski tango, jezik, kinematografija, ali i fotografija, klasična muzika i škola slikanja. Posetioci bloka 45 na Novom Beogradu mogli su tog 29. i 30. aprila kroz besplatno učešće da nauče nešto novo o tradiciji i načinu života u ovoj nordijskoj zemlji, ali i da upoznaju Fince koji su samo zbog ovog kulturnog programa doputovali u Srbiju.
Aleksandra Đogović, koordinatorka NBKM, za WAVE magazine govori o posetiocima Novobeogradske kulturne mreže, sada već tradicionalnom vikend programu, finskom tangu i srpsko-finskom prijateljstvu.
NBKM najpre je organizovala Dane Španije, pa Francuske, a sada i Dane Finske. Po kom kriterijumu birate zemlje i njihove kulture koje predstavljate?
- Inspiraciju tražimo u svojim posetiocima - Novobeograđanima, koji prate aktivnosti Novobeogradske kulturne mreže. Kao mlada ustanova kulture, mi ne želimo da im namećemo programe, već zajedno pokušavamo da probudimo kulturnu scenu Novog Beograda. Za Novobeograđane su naša vrata uvek otvorena, a tako i za njihove ideje. Upravo tako su u novobeogradske blokove stigle španska, francuska i finska kultura.
Dani Finske su počeli finskim tangom. Koliko je on sličan klasičnom argentinskom tangu? Kako su prisutni reagovali na zvuke ovog plesa?
- Program je počeo plesom čije postojanje je novina za mnoge, čak i za većinu poznavalaca plesova. Imala sam sreću da u Srbiji postoje poznavaoci finskog tanga koji su bili spremni da nauče zanteresovanu publiku osnovnim koracima i filozofiji koju taj ples nosi sa sobom. Oni su takođe objasnili evoluciju argentinskog tanga u nordijskim zemljama u ono što smo upoznali kao "finski tango". Imali smo radionicu sa tridesetak učesnika, mahom žena i devojaka.
Predsednik skupštine Udruženja srpsko-finskog prijateljstva održao je javni čas finskog jezika. Kako su se snašli "polaznici", ako uzmemo u obzir činjenicu da vrlo mali broj ljudi govori finski u Srbiji?
- S obzirom na to da se finski jezik ubraja u grupu manje dostupnih jezika za uvo prosečnog građanina Srbije, i s obzirom da se na veoma malo mesta u gradu može naučiti, mene je obradovao broj posetilaca ove radionice. Tu su bili i finski gosti koji su pomagali Beograđanima da valjano izgovore reči njihovog maternjeg jezika. Na kraju su svi posetioci znali da kažu "Srbija i Finska su lepe zemlje".
Prikazan je i serijal finskog filma. Kakva je finska kinematografija, koliko verno odražava njihov mentalitet?
- Pustili smo tri kratkometražna filma koji zapravo predstavljaju reprizu emitovanih kratkometražnih filmova sa poslednje Nordijske panorame, čuvenog filmskog festivala BALKANKULT-a. Obično finski film poistovećuju sa dramama i teškim i mračnim životnim pričama. Međutim, filmovi predstavljeni tokom Dana Finske na Novom Beogradu izmamili su brojne osmehe publike, od kojih su ih neki gledali i po drugi put.
Finski pijanista Uki Ovaskainen održao je koncert klasične muzike, a imali ste i goste iz Finske koji su recitovali svoju poeziju. Koliko Vam znači da imate rođenog Finca na ovakvoj manifestaciji?
- Koncert Ukija Ovaskainena otvorile su Anastasija i Marija Vasić sa nekoliko kompozicija narodne finske muzike, a zatim je Ukijev sin Vuk svirao na čelu kompozicije klasične muzike. Specijalni gosti su bili Finci koji su recitovali svoje pesme na finskom, a gospodin Čedomir Cvetković ih je prevodio. Veliko je zadovoljstvo predstaviti posetiocima građanina zemlje koja se promoviše. Na taj način pokazujemo da uvek postoji sličnost i bliskost između dva naroda na mikronivou.
Kulturu koje zemlje Beograđani mogu očekivati da upoznaju u narednom periodu?
- Poslednji vikend maja smo posvetili Ruskoj federaciji. Inspiraciju za ovaj poduhvat pronašli smo u našoj školi ruskog baleta koju imamo u NBKM. Predavač je ruska balerina Irina Bakoč, koja će sa svojim malim balerinama Novobeograđanima prirediti spekatakularni nastup.
published: http://www.wavemagazine.net/0_srb/kultura/dani-finske-novi-beograd.htm
Pise: Ivana Spasojevic
Tokom dva dana, koliko traju manifestacije promocije inostranih kultura, moguće je samo započeti sa upoznavanjem jednog, verujem, bekonačnog niza elemenata koji čine kulturu neke zemlje. Zato pokušavamo verno da predstavimo samo prve karike tog niza, u meri u kojoj nam uslovi i budžet dozvoljavaju. Trudimo se da ne priređujemo samo predavanja na temu kulture, već da to budu radionice gde publika može učestvovati ukoliko želi.
***
Poslednjeg vikenda u aprilu u Novobeogradskoj kulturnoj mreži (NBKM) priređeni su Dani Finske na Novom Beogradu. Kroz dvodnevni program prikazan je deo finske kulture i tradicije - finski tango, jezik, kinematografija, ali i fotografija, klasična muzika i škola slikanja. Posetioci bloka 45 na Novom Beogradu mogli su tog 29. i 30. aprila kroz besplatno učešće da nauče nešto novo o tradiciji i načinu života u ovoj nordijskoj zemlji, ali i da upoznaju Fince koji su samo zbog ovog kulturnog programa doputovali u Srbiju.Aleksandra Đogović, koordinatorka NBKM, za WAVE magazine govori o posetiocima Novobeogradske kulturne mreže, sada već tradicionalnom vikend programu, finskom tangu i srpsko-finskom prijateljstvu.
NBKM najpre je organizovala Dane Španije, pa Francuske, a sada i Dane Finske. Po kom kriterijumu birate zemlje i njihove kulture koje predstavljate?
- Inspiraciju tražimo u svojim posetiocima - Novobeograđanima, koji prate aktivnosti Novobeogradske kulturne mreže. Kao mlada ustanova kulture, mi ne želimo da im namećemo programe, već zajedno pokušavamo da probudimo kulturnu scenu Novog Beograda. Za Novobeograđane su naša vrata uvek otvorena, a tako i za njihove ideje. Upravo tako su u novobeogradske blokove stigle španska, francuska i finska kultura.
Dani Finske su počeli finskim tangom. Koliko je on sličan klasičnom argentinskom tangu? Kako su prisutni reagovali na zvuke ovog plesa?
- Program je počeo plesom čije postojanje je novina za mnoge, čak i za većinu poznavalaca plesova. Imala sam sreću da u Srbiji postoje poznavaoci finskog tanga koji su bili spremni da nauče zanteresovanu publiku osnovnim koracima i filozofiji koju taj ples nosi sa sobom. Oni su takođe objasnili evoluciju argentinskog tanga u nordijskim zemljama u ono što smo upoznali kao "finski tango". Imali smo radionicu sa tridesetak učesnika, mahom žena i devojaka.
Predsednik skupštine Udruženja srpsko-finskog prijateljstva održao je javni čas finskog jezika. Kako su se snašli "polaznici", ako uzmemo u obzir činjenicu da vrlo mali broj ljudi govori finski u Srbiji?- S obzirom na to da se finski jezik ubraja u grupu manje dostupnih jezika za uvo prosečnog građanina Srbije, i s obzirom da se na veoma malo mesta u gradu može naučiti, mene je obradovao broj posetilaca ove radionice. Tu su bili i finski gosti koji su pomagali Beograđanima da valjano izgovore reči njihovog maternjeg jezika. Na kraju su svi posetioci znali da kažu "Srbija i Finska su lepe zemlje".
Prikazan je i serijal finskog filma. Kakva je finska kinematografija, koliko verno odražava njihov mentalitet?
- Pustili smo tri kratkometražna filma koji zapravo predstavljaju reprizu emitovanih kratkometražnih filmova sa poslednje Nordijske panorame, čuvenog filmskog festivala BALKANKULT-a. Obično finski film poistovećuju sa dramama i teškim i mračnim životnim pričama. Međutim, filmovi predstavljeni tokom Dana Finske na Novom Beogradu izmamili su brojne osmehe publike, od kojih su ih neki gledali i po drugi put.
Finski pijanista Uki Ovaskainen održao je koncert klasične muzike, a imali ste i goste iz Finske koji su recitovali svoju poeziju. Koliko Vam znači da imate rođenog Finca na ovakvoj manifestaciji?
- Koncert Ukija Ovaskainena otvorile su Anastasija i Marija Vasić sa nekoliko kompozicija narodne finske muzike, a zatim je Ukijev sin Vuk svirao na čelu kompozicije klasične muzike. Specijalni gosti su bili Finci koji su recitovali svoje pesme na finskom, a gospodin Čedomir Cvetković ih je prevodio. Veliko je zadovoljstvo predstaviti posetiocima građanina zemlje koja se promoviše. Na taj način pokazujemo da uvek postoji sličnost i bliskost između dva naroda na mikronivou.
Kulturu koje zemlje Beograđani mogu očekivati da upoznaju u narednom periodu?
- Poslednji vikend maja smo posvetili Ruskoj federaciji. Inspiraciju za ovaj poduhvat pronašli smo u našoj školi ruskog baleta koju imamo u NBKM. Predavač je ruska balerina Irina Bakoč, koja će sa svojim malim balerinama Novobeograđanima prirediti spekatakularni nastup.
published: http://www.wavemagazine.net/0_srb/kultura/dani-finske-novi-beograd.htm
Нема коментара:
Постави коментар